Drvene Kuce

Saveti, Zanimljivosti

22јан

Ćumur – proizvod koji ne izlazi iz mode

Ćumur je najpopularnije gorivo koje se koristi za pripremu roštilja u svetu. Njegove prednosti su u tome što stvara manje dima tokom sagorevanja, zahteva malo ili nimalo pripreme pre upotrebe, ima veći energetski sadržaj po jedinici mase, lako se može transportovati i skladištiti i ponovo koristiti kada ostane nakon kuvanja .

Reč ćumur je turskog porekla, i on se širom sveta pravi više od trideset hiljada godina. Pećinski crteži su crtani njime.

Izrada uglja je najjednostavniji i najstariji oblik karbonizacije ili pirolize. Do sada je primarna sirovina za proizvodnju ćumura bilo ogrevno drvo. Međutim, s obzirom na činjenicu da su zalihe drveta često ograničene, čini se da su razni poljoprivredni i šumarski ostaci koji često ostaju neiskorišćeni potencijalno važne sirovine za proizvodnju drvenog uglja.

Danas većina proizvodnje ćumura odvija se u zemljama u razvoju i opet uglavnom na tradicionalan način; proizvodni proces karakterišu niski troškovi ulaganja, upotreba lokalnog građevinskog materijala, vrlo niski ili nikakvi troškovi održavanja.

Najkvalitetniji ćumur se pravi od bukovog drveta koje se slaže u ćumurane. Najčešće ćumurane su kupastog ili okruglog oblika. Zidaju se od cigala i oziđuju blatom zato što u njima ne sme biti vazduha više nego što treba inače će drvo izgoreti u celosti.

Svaka ćumurana treba da ima bar dva otvora, od čega je obavezno jedan na vrhu, dok se donji otvori zapuše nakon što se ćumurana zapali. Prvo se na dno stavljaju sitniji komadi drveta, a tek onda krupniji. Kada se vatra potpali sa vrha starim ugljem i nakon što se zapuše donji otvori, poklopac na gornjem otvoru ili „odžaku“ se malo otvara kako bi lagano ulazio vazduh, ali ne previše kako bi vatra tinjala. Sve dok ima vatre ćumurana se dopunjuje drvetom, potom se i gornji poklopac zatvara i ostavlja se barem dva dana, a najčešće je to deset. U potpuno suvom okruženju drva lagano sagorevaju i pretvaraju se u ćumur.

Kada je ćumur gotov, otvara se gornji poklopac i sipa se voda kako bi ugalj dobio na čvrstini, jer ne sme biti krt. Potom se otvaraju donji otvori i ćumur se vadi kao kreč, koji se nakon toga prosejava da bi se očistio od pepela.

Ćumurana se nekoliko dana hladi i spremna je za ponovno punjenje. U prosečnu ćumuranu staje između 10 i 12 metara drva, a od kubika drva dobije se 120 kilograma ćumura.

Izgradnja, Održavanje, Saveti

18апр

Zašto je bitno da drvo u građevinarstvu bude sušeno u sušari?

Kada govorimo o vlažnom drvetu, ne mislimo na drvo koje je mokro na dodir već na ukupnu količinu vode koja se čuva njemu. To znači da drvo koje je suvo po površini može imati još mnogo vode u unutrašnjosti, što ga čini manje otpornim.

Samo za drvo koje sušeno u sušari pod određenim uslovima možemo biti sigurni da je određene vlažnosti po celom svom preseku. Za određivanje vlažnosti drveta koristi se vlagomer koji ima sonde pomoću kojih se određuje vlažnost drvenog elementa u sredini.

Standard propisuje maksimalnu dozvoljenu vlažnost drveta za određene proizvode kao što su nameštaj, parket, prozori,..ali od davnina se smatralo da za krovnu građu nije mnogo bitna vlažnost drveta kao i kvalitet jer se obično taj prostor nije koristio ili je to bio neki tavan koji je služio kao ostava. Na kraju postoje kuće koje su stare decenijama, krovovi na njima i dalje stoje, rogovi i nosači nisu oštećeni.

Investitori uglavnom obaćaju pažnju na ono što se vidi , a krovna kontrukcija se uglavnom ne vidi i smatraju da nema potrebe poskupljivati projekat ugrađivanjem kvalitetne i suve građe.

Iz tih razloga se i danas u krovove novih kuća i zgrada ugrađuje sirova građa lošeg kvaliteta koja vrlo često na sebi ima i koru.

Mađutim jedna veoma važna činenjica se zanemaruje -današnji krovovi uglavnom imaju izolaciju.

Zapravo na starim objektima se nije ni patosao krov , već se preko konstrukcije direktno stavljala letva i crep. Na taj način leti ste dobijali ekstremnije uslove nego u sušari.

Danas kada svaki novi objekat, zbog poboljsanja energetske efikasnosti, ima izolaciju vi praktično dobijate idealne uslove za razvoj insekata i gljivica.

Ono čega svako mora da bude svestan je da drvo još u dubećem polozaju u šumi u sebi ima određene vrste insekata. larvi, spora različitih gljiva i da oni cekaju povoljne uslove kako bi se razvili, a to je upraavo topla i vlažna sredina koja se dobija u krovu u kome je postavljena izolacija.

Jedino rešenjne je ugraditi sterilnu krovnu gradju koja se dobija isključivo pod dejstvom visoke temperature u sušari.

Na slikama je krovna konstrukcija na kući staroj 4 godine na kojima se vidi ogromna šteta koja je nastala od insekata koji su već bili u drvetu koje je ugrađeno.

Zaključak je jednostavan – šteta je višestruko veća od razlike u ceni kvalitetne suve i sirove drvene građe

Izgradnja, Projekti, Zanimljivosti

3нов

Nova kuća na starim kamenim zidovima

Jedna fantastična ideja je pretvorena u delo.

Kameni zidovi starog objekta koji se urušio su iskorisceni za deo prizemlja. Na njih je postavljen drveni deo zidova u prizemlju i kompletan drveni sprat sa krovom.

Stari temelji su ojačani i urađen je betonski serklaž da bi se nivelisala podloga.

Drveni deo je urađen od brvana debljine 14cm sa duplim žljebom po debljini i Block house sistemom na uglovima.

Krovna i međuspratna konstrukcija je izrađena od lameliranih nosača, koji imaju mnogo bolja mehanička svojstva od rezanih greda.

Prozori i vrata su imitacija starih prozora i vrata, ali po svim evropskim standardima koji važe za drvenu stolariju.

Okovi na stolariji su od kovanog gvožđa kako bi se uklpoili u ambijent,

Energetska efikastnost je postignuta sa dobrom izolacijom u krovu, debelim drvenim zidom i stolarijom u odlicnoj klasi.

Na kraju je kuća dobila konačan izgled i funkciju.

Izgradnja, Saveti

31јан

Šta utiče na cenu drvene kuće – brvnare ?

Jedno od prvih, a sigurno najčescih pitanja jeste cena kuće. Razumljivo je da kupac želi što pre da sazna koliko bi ga investicija koštala, ali to nije tako jednostavno.

Kupci uglavnom žele odmah da saznaju cenu po kvadratnom metru površine. Međutim svaki ozbiljniji proizvođać drvenih kuća smatra vrlo neozbiljno kada mu potencijalni kupac traži cenu po m2 što je uobicajeno za montažne kuće.

Zamislite kuću od recimo 100m2. Slažete se da u njoj moze da bude 5 soba i 3 kupatila, na primer, a može da bude i 1 soba i 1 kupatilo.U prvom slučaju je količina potrebnog materijala za izradu daleko veća nego u drugom pa je jasno da bi ta dva obejkta , iako iste kvadrature, morala da se razlikuju po ceni. Dakle, ukoliko razmišljate o izgradnji kuće trebalo bi da imate plan, odnosno idejno rešenje. I upravo to je polazna tačka kod definisanja cene.

Debljina zida kuće takođe direktno utice na krajnju cenu, a ona zavisi od veličine i namene objekta. Staticki proračun odredjuje minimalnu debljinu zida za određeni projekat. Medjutim ,ukoliko želite da imate kuću za trajno stanovanje u kojoj ce vam trebati minimalno energije potrebne za grejanje i hlađenje onda debljina dobijena statičkim proračunom neće biti dovoljna. U tom slučaju imate mogućnost da povećate debljinu drvenog zida ili da dodate termozilaciju i oblogu kako bi povećali energetsku efikasnost kuće. Ako se radi o vikendici onda će verovatno i ta minimalna debljina koja zadovoljava statički proračun biti dovoljna.

Zatim, veliko ucesče u ceni ima krov, gde možete da izaberete vrstu i debljinu izolacija – hidro i termo, vrstu završnog pokrivača kao i vrstu oluka. Jasno je da zbog toga cena može varirati i vise desetina evra po kivadratnom metru. Jedan od sistema krovova koji zadovoljavaju svetske standarde je opisan u tekstu Ventilisan krov.

Kvalitet prozora i vrata takodje menja krajnju cenu. Ako govorimo o objektima za trajno stanovanje svakako ne bi trebalo štetedi jer dobra građevinska stolarija može mnogo značiti u uštedi energije.

Drvene kuće u svetu se svrstavaju u posebnu i izuzetno luksuznu kategoriju, a potvrda za to su cene koje diktiraju vodeći proizvođači.Ovde posebno treba istaći da cene kuća od punog drveta – brvnara u svetu viseštruko premašuju cene montaznih kuća, što u Srbiji nije slučaj. Drvena kuća brvnara u Srbiji može da vas košta, u zavistosti od svega gore navedenog, od oko 200eur pa čak i do 600 eur po m2.

U preduzeću JELADOM stručna lica će potencijalnim kupcima omoguciti uvid u kompletan sadržaj najkvalitetnijih materijala za izradu drvenih kuća brvnara, dati cene pojedinih varijanti i objasniti prednosti i mane tako da ćete moći da imate brzo vrednost vaseg buduceg objekta.

Svi oni koji žive u drvenim kućama imaju posebne privelegije u svakom pogledu, a posebno u domenu zdravog i luksuznog života,a pravilu svaka drvena kuća je unikat.

Zanimljivosti

6јул

Amatciems – mesto iz bajke

Nije animacija!

Ovo mesto zaista postoji. Nalazi se u Letoniji na oko 80km od glavnog grada Rige.

Amatciems je pravo mesto za ljubitelje prirode. Ovde dominira priroda , a ne čovek.

U ovom selu nema asfaltiranih ulica, a svaka parcela ima izalazak na jezero. Važe stroga interna pravila kada je u pitanju izgradnja objekata i ponašanje unutar sela. Dozvoljeno je sagraditi isključivo drvenu kuću, eventualno u kombinaciji sa kamenom. Krov može biti pokriven slamom, drvenom šindrom ili keramičkim crepom. Svako domaćinsvo ima priključak na struju, vodovod i kanalizaciju. Uprava sela ima svoje projekte kuća koji se mogu kupiti. Takođe od njih se može dobiti pravna pomoć u vezi kupovine placa, dozvola i slično. Ukoliko investitor ima svoj projekat on mora proći kontrolu odgovornih lica u selu. Veličine parcela su od 4.000m2 do 10.000m2

Uglavnom su sve kuće privatno vlasništvo i ne mogu se iznajmiti, osim nekoliko koje su napravljene upravo za iznajmljivanje.

Ideja je da se prirodna sredina što manje naruši. Nije dozvoljeno praviti parkove od livada i šuma, takođe se napukla i slomljena stabla ne uklanjaju već ostaju kao skloništa za detliće, veverice, lisice i druge životinje.

U Amatiems-u interna pravila zabranjuju postavljanje ograda. Držanje ljubimaca je dozvoljeno, međutim njihovi vlasnici moraju poštovati drugo stanovništvo tako da se ljubimci mogu slobodno šetati samo u svom imanju. Nije dozvoljeno držati ljubimce okovane, već im treba ograditi poseban prostor. Van svog imanja vlasnici moraju voditi ljubimce na uzici.

Enterijeri kuća su opremljeni uglavnom veoma luksuzno. Tu ne postoje neka posebna ograničenja.

U slobodno vreme meštani i posetioci najčešće se bave ribolovom. Svako ko dobije građevinsku dozvolu ujedno dobija i dozvolu za ribolov, a uprava sela je u obavezi da obezbedi ribu u barama i jezerima. Ribolov u komercijalne svrhe nije dozvoljen.

Ovo mesto je namenjeno za odmor i zato je zabranjeno praviti bilo kakvu buku. Čak je i upotreba kosilica zabranjena.

Amatciems ima prirodne rezerve pijaće vode. Akumulacije su međusobno spojene kako bi se u kišnom periodu vode slivale iz jednog dela u drugi- na taj način se izbegava opasnost od poplava.

U jezerima i barama se može kupati i voziti camcima. Čamci koji se koriste ne smeju imati nikakve motore.

Ovde možete posmatrati jelene, srne, mnoge vrste ptica, brati razne šumske plodove i jednostavno uživati.

Fantastični pogled na brežuljke, jezera i šume donosi osećaj mira i spokoja.

Slike su preuzete sa sajta Amaticems

Zanimljivosti

24јун

Dekupaž – stari zanat opet u modi

Reč dekupaž je francuska i doslovno znači “ isecati“
Dekupaž tehnika je upravo bazirana na isecanju slika i sličica i njihovom lepljenju-prenošenju na različite površine, bilo to na delove nameštaja ili neke druge predmete ( četka za kosu, tacna, šolja…)

Tehnika je na prostor Evrope stigla iz Kine, po nekim tvrdnjama, čak u 12.veku Zna se da se u Kini pravio papir i da su ga tamošnji ljudi bojili i s njim dekorisali lampione, paravane, kutije i sanduke za garderobu.

U Evropi je ponovo oživeo zaslugom venecijanskih majstora koji su oslikavali nameštaj tehnikom kineskog lakiranja, veoma skupog za većinu ljudi. Tada počinje da se nudi znatno jeftinija zamena u vidu dekupaža na nameštaju. Taj način ukrašavanja nazivaju “ umetnost siromašnih“
Do današnjih dana dekupaž je doživeo mnogo promena i novih tehnika. Tome je doprinela i pojava novih materijala za površinsku obradu.

DOMINA – kutije u dekupažu pored izrade u “tehnici salvetama“ koje su obično sa cvetnim motivima, izradjuje kutije i sa raznim drugim detaljima. Izuzetno lepo i atraktivno deluju kutije sa starim geografskim kartama, slikama, životinjama….

Jednako je zastupljena površinska obrada “šabi šik“ (pohabano) kao i lakiranje krakl lakom ( efekat ispucalog laka).
Kutije izradjuju sami na profesionalan način, pa im to pruža širok izbor veličina i oblika. Šarkice i bravice su stilske, iz Nemačke, i specijalne za kutije.

Jednostavno, vrlo kreativno, profesionalno i različito od drugih!