Zašto je bitno da drvo u građevinarstvu bude sušeno u sušari?

Kada govorimo o vlažnom drvetu, ne mislimo na drvo koje je mokro na dodir već na ukupnu količinu vode koja se čuva njemu. To znači da drvo koje je suvo po površini može imati još mnogo vode u unutrašnjosti, što ga čini manje otpornim na atmosferilije, insekte i gljivice koje izazivaju trulež.

Samo za drvo koje sušeno u sušari pod određenim uslovima možemo biti sigurni da je određene vlažnosti po celom svom preseku. Za određivanje vlažnosti drveta koristi se vlagomer koji ima sonde pomoću kojih se određuje vlažnost drvenog elementa u sredini.

Standard propisuje maksimalnu dozvoljenu vlažnost drveta za određene proizvode kao što su nameštaj, parket, prozori, ali od davnina se smatralo da za krovnu građu  nije mnogo bitna  vlažnost drveta kao i kvalitet jer se obično taj prostor nije koristio ili je to bio neki tavan koji je služio kao ostava. Na kraju postoje kuće koje su stare decenijama, krovovi na njima i dalje stoje, rogovi i nosači nisu oštećeni.

Investitori uglavnom obaćaju pažnju na ono što se vidi , a krovna kontrukcija se uglavnom ne vidi i smatraju da nema potrebe poskupljivati projekat ugrađivanjem kvalitetne i suve građe.

Iz tih razloga se i danas u krovove novih kuća i zgrada ugrađuje sirova građa lošeg kvaliteta  koja vrlo često na sebi ima i koru.

Mađutim jedna veoma važna činenjica se zanemaruje -današnji krovovi uglavnom imaju izolaciju.

Zapravo na starim objektima se nije ni patosao krov , već se preko konstrukcije direktno stavljala letva i crep. Na taj način leti ste dobijali ekstremnije uslove nego u sušari.

Danas kada svaki novi objekat, zbog poboljsanja energetske efikasnosti, ima izolaciju vi praktično dobijate idealne uslove za razvoj insekata i gljivica.

Slično uverenje vladalo je i kada govorimo o zidovima drvenih kuća.

Ono čega svako mora da bude svestan je da drvo još u dubećem polozaju u šumi u sebi ima određene vrste insekata. larvi, spora različitih gljiva i da oni čekaju povoljne uslove kako bi se razvili, a to je upravo topla i vlažna sredina koja se dobija u krovu u kome je postavljena izolacija. Interesantna činjenica je da larve nekih ksilofagih insekata (insekti koji napadaju drvo) mogu da žive i po nekoliko godina u drvetu.

Jedino rešenje je ugraditi sterilnu  gradju koja se dobija isključivo pod dejstvom visoke temperature u sušari. Sušenje obezbeđuje smanjenje deformacija drvenih elemenata u eksploataciji, a takođe obezbeđuje sterilizaciju drveta. Drvo se izlaže visokim temperaturama u cilju uništavanja insekata i njihovih jaja, kao i za sušenje drveta kako bi se smanjila vlažnost i sprečilo truljenje.

Na slikama je krovna konstrukcija na kući staroj 4 godine na kojima se vidi ogromna šteta koja je nastala od insekata  koji su već bili u drvetu koje je ugrađeno.

Zaključak je jednostavan – šteta je višestruko veća od razlike u ceni kvalitetne suve  i sirove drvene građe.

Sve kasnije metode uništavanja insekata ili gljivica koji su već napali drvo koje je ugrađeno su mnogo manje efikasne i skuplje od ugradnje suve i sterilne građe u startu.