Istorija drvenih kuća – brvnara
Izgradnju objekata od dasaka opisao je još rimski arhitekta Vitruvius Pollio u svom delu „De Architectura“. On je opisao da su u Pontu (danasnja Rumunija) kuće građenje od horizontalnih brvana čije su praznine popunjavane blatom. Istorijski, konstrukcija brvnara ima svoje korene u Skandinaviji i istocnoj Evropi. Iako njihovo poreklo nije baš sigurno, prve brvnare su verovatno bile podignute u Severnoj Evropi u bronzano doba – oko 3500. godine pre nove ere.
U Sjedinjenim drzavama drvene kuće – brvnare su bili mali stanovi napravljeni od trupaca. Brvnare koje su gradili američki pioniri bile su jednostavne jer je drvo bilo njihov jedini materijal, a sekira, tesla i svrdlo sve što su imali od alata.
Tipična brvnara bila je mala jednosobna, sa jednim vratima i jednim ili dva mala prozora. Prostor između trupaca je popunjavan blatom kako bi se sprečio prodor vetra i hladnoće. S’obzirom da ekseri tada nisu postojali trupci su spajani drvenim klinovima. Krovne konstukcije su bile napravljene takođe od trupaca, a kao završni pokrivač korišćena je cepana drvena šindra. Podovi su bili zemljani. Prozorska okna bila su prekrivena nauljenim papirom, koji je propuštao više svetla nego suv papir. Takva brvnara se zagrevala pomocu peći na drva koja je ujedno bila i šporet za kuvanje.
Brvnare su u širokoj upotebi u Evropi, naročito u skandinavskim zemljama. Švedski doseljenici su i izgradili prve brvnare u Sjedinjenim Drzavama kada su dosli u Delaware 1638. godine. Ostali kolonisti su sledili njhov primer. Kada je veliki broj kolonista počeo da se kreće ka zapadu oni su se našli u gustim šumama Tenesija i Kentakija, a brvnara je tada postala tipičan dom stanovnika u tim krajevima.
U našim krajevima brvnare su građene u različitim varijantama i nazivane su takođe raličito. Poznati su nazivi brvnjača, osaćanka, talpara, talpinjača. Vremenom su mnoge tehnologije napredovale, pa i tehnologija prerade drveta. Danas su neki od najluksuznijih svetkih objekata drveni objekti neverovatnih površina od čak par hiljada kvadratnih metara. Takođe ‘’pasivne kuće’’, odnosno energetski najefikasniji objekti, kuće budućnosti su upravo kuće izrađene od drvenih konstrukcija.
